Implementacija pomoći u okviru ove komponente doprinosi održivom razvoju poljoprivrednog sektora i ruralnih oblasti. Takođe, kroz proces za korišćenje ove komponente IPA, zemlje kandidati za članstvo u EU pripremaju se za korišćenje sredstava iz Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (European Agricultural Fund for Rural Development – EAFRD).

Osnovni preduslovi za korišćenje sredstava iz IPARD fonda su: usvojen IPARD program i odobren od strane Evropske komisije posebnom odlukom; zaključeni svi sporazumi (Okvirni, Sektorski i Finansijski); i usvojena odluka o prenošenju upravljačkih ovlašćenja Evropske komisije (okončan proces akreditacije).

Kako bi našim poljoprivrednicima približil mogućnosti i kriterijume donacija iz fondova Evropske unije za ulaganje i razvoj agrara u našoj zemlji kao što je IPARD program i mere (Instrument for Pre-Accession Assistance for Rural Development (EU), prenosimo Vam intervju iz poljoprivrednog časopisa Atar, sa samostalnim advokatom, gospođicom Dinom LL.M Bajramović iz Novog Sada.

U prilog ideji da se na temu IPARD donacija, list Atar obrati baš ovoj, pre svega vrsnoj i mlađoj pravnici je njena bogata biografija i dosadašnji poslovni dometi, ali i neizbežan pravni aspekt koji prati ovu implementaciju i konkurs za IPARD program.

Ko je Dina Bajramović?

Za koju referadu ste se opredelili kao samostalan advokat?

-Kao samostalan advokat, najviše sam fokusirana na građansku parnicu i privredno pravo. Kroz saradnju sa preko deset Banaka i faktorima, imala sam odlične rezultate u ostvarivanju naplate potraživanja kroz podnošenje tužbi sa predlogom za izdavanje platnog naloga i konačno predloga za izvršenje, koji, na osnovu dosadašnjeg iskustva, su davali najbolje moguće rezultate. Medjutim, radim i one uobičajene advokatske poslove kao što su sastavljanje Ugovora, podnesaka, statuta, osnivanja privrednih subjekata i pružanje pravne podrške u toku celokupnog poslovanja, zatim utuženja po bilo kom osnovu kao i podnošenje redovnih i vanrednih pravnih lekova, uknjižbe, pribavljanje upotrebnih i građevinskih dozvola koje se, od druge polovine prošle godine veoma brzo i uspešno izdaju elektronskim putem, a koje su potrebne ljudima koji su zainteresovani za Fondove Evropske Unije, baš u smislu ulaganja u agrar.

Šta je IPARD i na šta se odnosi

-Program mera IPARD bi se mogao objasniti kao implementacija pomoći u okviru Zajedničke poljoprivredne politike (EU) koja doprinosi održivom razvoju poljoprivrednog sektora i ruralnih oblasti, tačnije, IPA komponente V – Ruralni razvoj (IPA Rural Development – IPARD). Integracija komponente V IPA, zemlje kandidati za članstvo u EU, podrazumeva prethodnu pripremu za korišćenje sredstava iz Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (European Agricultural Fund for Rural Development – EAFRD). U svrhe IPARD programa, Srbija će koristiti OECD definiciju ruralnih područja. Prema njoj, ruralna područja zauzimaju 75,1% državne teritorije, što obuhvata oko jedne polovine ukupne populacije (49,9%). Prosečna gustina naseljenosti u Srbiji iznosi oko 93 stanovnika po kvadratnom kilometru. U ruralnim predelima broji stanovnika po kvadratnom kilometru je 62, dok taj broj u urbanim područjima iznosi 289 stanovnika.

Kako ste poljoprivrednicima približili mogućnost i kriterijume za iPARD, a posebno mere 101?

-Samo u toku prošle godine sam obišla sedam opština u Bačkoj i to: Vrbas, Bečej, Bač, Žabalj, Titel, Srbobran i Bačka Palanku, gde sam zapazila veliki broj ljudi koji se pojavio sa ogromnim interesovanjem za IPARD meru 101.

Na čega se odnosi IPARD mera 101?

-IPARD mera 101 se odnosi na investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava i to u četiri sektora: – Proizvodnja mleka – Proizvodnja mesa – Proizvodnja voća i povrća – Ostali usevi (žitarice, uljarice, šećerna repa)Iznos donacija od vrednosti ukupnih investicija: – 60% ukupnih prihvatljivih troškova, – 65% za mlade poljoprivrednike (mlađi od 40 godina u trenutku podnošenja prijave), – 70% u planinskim oblastima. – dodatnih 10% može biti dodeljeno za investicije u skladištenje stajnjaka, koje su značajne za zaštitu životne sredine. Dodatnih 10% se može dati za ulaganja u skladištenje – tretman opasnih otpadnih materija koji su produkti proizvodnje (primena Nitratne direktive (91/676/EEZ). Ova Direktiva za cilj ima smanjenje zagađivanja vode uzrokovanog ili podstaknutog nitratima iz poljoprivrednih izvora i sprečavanje daljeg zagađivanja. Minimalni i maksimalni iznos povraćaja sredstava po sektorima je sledeći: 1. Za voće, povrće i ostale useve: min. 10.000 evra, maks. 700.000 evra 2. Za sektor mleka i mesa:min. 15.000 evra, maks. 1.000.000 evra. Korisnik može dobiti podršku maksimalno 1,5 miliona evra javne pomoći iz IPARD II programa. Pravo na konkurisanje imaju poljoprivredni proizvođači ili grupe proizvođača, upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, i to: – fizička lica ili – pravna lica Upravo na ovu temu su mi se obraćali ljudi sa željom da im pružim potpunu pravnu podršku, ne bi li pribavili sve potrebne dozvole, rešenja i uverenja od ovlašćenih ustanova, a koje su im neophodne ukoliko nameravaju da dobiju tražena sredstva. U suštini, investicija mere 101 je usmerena na izgradnju, rekonstrukciju i nabavku opreme za poljoprivredne proizvođače.

Koja sredstva izdvaja EU a ime budžeta namenjenog IPARD donaciji?

-Budžet izdvojen za meru 101 iznosi 101.386.667 eura. Napomenula bih i da ukupan budžet namenjen za IPARD donaciju do 2020. godine iznosi čak 229.970.558 eura.

IPARD mera 103 i 302.?

-Dodajem da, u sklopu IPARD Donacije, pored mere 101, koja se odnosi na poljoprivredu i to u oblasti: – Proizvodnje mleka – Proizvodnje mesa – Proizvodnje voća i povrća – Ostalih useva, kao što su žitarice, uljarice i šećerna repa, postoje još i mera 103 i mera 302. Mera 103 se odnosi na investicije u fizičku imovinu za preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda. Investicija je usmerena u izgradnju, rekonstrukciju i nabavku opreme za prehrambenu proizvodnju. Budžet izdvojen za meru 103 iznosi 82.946.667 eura. Mera 302 se odnosi na investicije u diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja u cilju razvoja ruralnog turizma i pratećih usluga. Budžet izdvojen za meru 302 iznosi 23.333.333 eura. Ono što me posebno raduje jeste činjenica da država i državni organi vredno rade ne bi li se svi kadrovsko-administrativno-tehnički uslovi ispunili i ljudima omogućio pristup bespovratnim sredstvima EU namenjenim za poljoprivredu i stočarstvo, kaže Dina i dodaje...

-Konačno, sam smisao ovih investicija jeste zapravo konkurentnost naših poljprivrednih proizvoda, na tržištu Evropske Unije, te samo poboljšanje tehnologije, mehanizacije, podizanje i proširenje objekta i unapređenje poslovanja, na mnogo većem tržištu, rame uz rame sa jednim poljprivrednikom iz Nemačke, Austrije, Francuske…

Zahvaljujemo se Dini na vremenu koje je izdvojila za nas i želimo joj još puno uspeha u karijeri, za koju možemo zaključiti da u velikoj meri prevazilazi domen njenog primarnog obrazovanja i delatnosti već seže daleko ispred vremena u kom živimo, te na korist celokupnog agrara naše zemlje u trendu evropskih integracija i pridruživanja.

Autor/Foto: Slobodan Krstin dipl. ekon.

Vest objavljena u sklopu projekta “Moram da znam – Informisanjem mladih do jakih institucija”, koji je sufinansiran iz budžeta AP Vojvodina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.